Поморавски округ чине шест општина асиметрично распоређених око горњег тока Велике Мораве: Параћин, Ћуприја, Свилајнац и Деспотовац – с десне стране, а Рековац и Јагодина с леве.

Поморавски округ се распростире на 2.614 км2. Има 242.931 становника у 191 насељу (према првим резултатима пописа становништва из 2011. године). Од тога 60% чини пољопривредно становништво. Рељеф чине равнице, побрђа и планине. Равнице захватају 23% територије – 614 км2, таласасто-брежуљкасти терен захвата 48% територије – 1.240 км2, а планине 29% територије – 760 км2. Од укупних површина Округа, пољопривредне површине чине 62,3% – 162.519 ха.

Водено богаство представљају подземне и површинске воде. Највећа река је Велика Морава. Дужина њеног тока преко територије Поморавског округа износи око 100 км. Њене десне притоке су Црница с Грзом, Раваница и Ресава, а леве – Каленићка река, Лугомир, Белица и Осаоница.

Највеће минерално богаство чине глина, песак и шљунак. Источни планински масив састоји се од кречњака у виду јединствене масе или измешан с глином у виду лапорца који се користи у изради креча и цемента. Међу обронцима Јухора и Црног врха срећу се прослојци кварца, гранита, лискуна и мермера (оникса). У сењско-ресавском басену има угља, а око тока Велике Мораве има угљених и парафинских шкриљаца. У каменолому у Превешту (општина Рековац) постоји налазиште габро-дијабаза.

Најзначајније природне вредности и реткости општина Поморавског округа су плодно земљиште, климатски и географско-рељефни услови погодни за пољопривредну производњу, еколошки здрава, незагађена средина, лековито шумско биље и шумске печурке, бројни културно-историјски споменици (средњовековни манастири: Манасија, Раваница, Каленић, манастир Св. Сисоја, средњовековно утврђење Петрус – задужбина жупана Вукосава и његовог сина Црепа из 1385. године, Ресавска пећина, водопад Лисине, Букова шума Винатовача, Музеј угљарства у Сењском руднику, Музеј наиве у Јагодини). Опширније