Општина Параћин се налази у срцу Србије, 156 километара од Београда, уз саму важну саобраћајницу Европе, Коридор 10. Део је региона Шумадије и Поморавља – припада Поморавском округу. Град Параћин се налази 3,5 км од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.
Параћин лежи на 43.87 северне герграфске ширине и 21.41 источне геофрафске дужине, на просечној надморској висини од 130м. Од укупне површине обрадиво земљиште захвата 33.511 хектара (око 64%) а под шумом се налази 16.854 хектара (око 36%).
Просечна земљишна површина по једном домаћинству износи 4 хектара. Ово подручје је и раније било веома густо насељено. У прошлом веку вероватно најгушће у Србији. Томе је допринео и Цариградски друм који је овуда пролазио и представљао најважнију саобраћајницу тога времена.
Параћин је раскрсница Европе. Лежи на 156. километру међународног ауто-пута Е-75 ка Нишу и Блиском истоку, на почетку међународног пута Е-761 за Зајечар и Бугарску, на прикључку за саобрачајницу Е-760 ка Крушевцу, за Црну Гору и Хрватску. Удаљеност Параћина од Ниса 80 км а од Јадранског мора 500 км. Параћин се налази у у центру Србије, на раскршћу неколико важних путева, према северу је правац за Београд и даље за Мађарску, према истоку је пут за Зајачар и даље према Блиском истоку, на југу је пут према Нишу и даље према Грчкој а на западу је према Краљеву и даље према Босни и Црној Гори.
Кроз град протиче река Црница која је некада била доста велика и на тој реци је човек по имену Паракин чамцем превозио људе, а касније после Римљана град су назвали Паракин а током времена то име је пресло у име Параћин.
Кроз град пролази и међународна железничка пруга која је саграђена јос око 1880 те године. Од града до Зајачара је постојала и пруга уског колосека по којој је ишао некада популарни воз Ћира. Али, на залост, у време комунизма тадашњи режим је ту пругу растурио па данас постоји само камени насип претворен у пољски пут, а на око 28 км од града остао је тунел од 1950м и поред некадашње пруге, остале су рушевине тадашњих зграда железничких станица.
Општина Параћин захвата део богатог и плодног Средњег Поморавља, територија општине Параћин се спушта од Кучајских планина на истоку према Великој Морави на западу испресецана токовима река Црнице и Грзе.
Највиши врхови налазе се на Јухору, Велики Ветрен (776м), Мали Ветрен (712м) на западу и Јаворички врх (920м), Јасенова Глава (852м) и Црни Врх (776м).
Параћин је индустријски центар са дугогодишњом традицијом производјне стакла, цемента, штофова и кондиторских штофова.
Општина Параћин обухвата град и 33 насеља на површини од 541,7 километара кваратних. Број становника у општини Параћин је по попису из 2002. године био 58 301 .