У Јагодини – Музичка јесен у Културном центру Јагодина
Концертом ,,Сви путеви воде у Милано“ најталетнованијих младих музичара у Србији, окупљених око програма Ел Система, отворена је Музичка јесен у Јагодини.
Реч је о ученицима музичких школа из Ћуприје, Јагодине и Параћина који су почетком септембра боравили на у камповима у Милану и Бечу, те на концертима побрали прегршт признања и незнавично проглашени за најталентованије младе музичаре.
У Ћуприји – Матићеви дани у Градској библиотеци Ћуприја
Традиционална књижевна манифестација 34. “Матићеви дани” посвећена великану српске књижевности, надреалисти, есејисти, академику и дипломати Душану Матићу (1898-1980) отворена је 07.09.2015.год. у Ћуприји, његовом родном граду.
Манифестиација се одржава у Музеју “Хореум Марги Равно” изложбом уметничких радова са конкурса “Матићу у част”.
У Свилајнцу – 53. међународни сајам пољопривреде у Пољопривредно ветеринарској школи
У Свилајнцу 11. септембра је одржан 53. пут по реду међународни Ресавски сајам стоке.
Свако изложено грло се такмичило у три категорије – јуница, првотелки и крава са тог подручја. Изабране су шампионке у све три категорије и по две пратиље као и апсолутна шампионка сајма.
Награде је обезбедила Скупштина општине која је и организатор сајма.
Сајам је одржан у кругу Пољопривредно ветеринарске школе, на месту где је подигнут споменик крави сименталки у природној величини.
Сајам у Свилајнцу је 1998. године уврштен у календар европских и светских изложби и сајмова сименталске расе говеда одлуком Европског удружења одгајивача сименсталске расе чије је седиште у швајцарском граду Colikofenu.
У Параћину – Тематска изложба бајонета у Завичајном музеју
Дана 26.9.2015. у Завичајном музеју је, поводом обележавања Дана општине, отворена изложба бајонета, из приватне колекци-је Небојше Милановића, посвећеног колекционара предмета везаних за војску.
Републичка пољопривредна инспекција, која је у саставу Одељења за контролу производње и промета вина, ракије, алкохолних и безалкохолних пића при Министарству пољопривреде и заштите животне средине, током месеца септембра у оквиру радних задатака вршила је контролу производње вина и грожђа за производњу вина са географским пореклом.
Код произвођача вина са географским пореклом од рода грожђа 2015 године, пољопривредна инспекција ће вршити целокупни надзор производње вина са географским пореклом од прегледа грожђа до пуњења произведеног вина у боце.
Током октобра и новембра месеца 2015. године, у оквиру акције „1000 објеката“, биће вршене инспекцисјке контроле промета вина и ракије на Зеленим пијацама и у угоститељским објектима на територији Републике Србије. Поред инспекцијске контроле промета вина у ринфузу, код прометника ће се контролисати и поседовање контролног броја на декларацији вина.
Јагодина се простире од 43°52′ до 44°07′ северне географске ширине и од 21°02′ до 21°21′ источне географске ширине на надморској висини од 116 метара. Налази се у централном делу Поморавског округа, само 136 км јужно од Београда и 130 км северно од Ниша, на коридору А-10 међународног ауто пута Е-75 и самим тим чини срце Поморавља.
Простире се на површини од 470 км² , у подножју Ђурђевог брда, у равници око Белице (која је лева притока Велике Мораве). Кроз територију града протичу рекe Велика Морава и Лугомир, а западно од Велике Мораве налазе се планине, Јухор (755 метара) и Црни врх (708 метара), које припадају Родопским планинама.
Јагодинска општина граничи се са општинама: Свилајнац на северу, Деспотовац на северо-истоку, Баточина на северо-западу. На истоку и југо-истоку граничи се са општинама Параћин и Ћуприја, на западу са општином Крагујевац и на југо-западу са општином Рековац.
Према подацима Републичког завода за статистику, по последњем попису из 2011. године, укупан број становника на територији Јагодине износио је 71 195, што представља 301-ог становника више у односу на попис из 2002. године. Око 50,70% становника живи у самом граду, а 49,30% живи на селу.
Оштина Ћуприја је општина поморавског округа у централном делу Србије.
Општина и привредно развијени град Ћуприја простире се на површини од 287 km², на обалама река Раванице и Велике Мораве, на обронцима Јухора, Јужнокучајских и Бељачких масива.
Ћуприја је од Београда удаљена 147км а од Ниша 89км. Налази се на главној железничкој и путној магистрали налази се на ушћу Раванице у Велику Мораву и надморској висини од 119 метара. Средиште је општине која се простире на 287км и на којој живи око 33.000 становника у 17 насељених места. Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника. Средиште је поморавског округа. Путеви из Ћуприје се разилезе у више праваца сто јој даје одличну саобраћајну и железничку покривеност. Граничи се са Јагодином, Параћином и Деспотовцем.
По матеметичко-географском положају, територију општине Свилајнац одређују следеће координате: 44º19’10“ и 44º03’20“ с.г.ш.и 21º08′ и 21º25“ и.г.д. Најсевернија тачка се налази у атару села Кушиљева, најјужнија у атару села Војске – обе на десној обали Велике Мораве. Најзападнија је у моравском меандру (Лаповски кључ) у атару села Црквенца, а најисточнија на развођу Грабовачке и Врланске реке (село Роанда).
Према административно-територијалној подели, општина Свилајнац припада централној Србији, то јест њеном југоисточном делу, и североисточном делу Поморавског управног округа. Територија општине (326 км2) је неправилног троугластог облика са територијалним продужецима у западном – моравском делу где се, као што је већ речено, налазе најсевернија и најјужнија тачка.
На северу се граничи са општином Жабари, на истоку са општинама Деспотовац и Петровац, на југу са територијом општине Јагодина, а на западу са Баточином и Великом Планом.
Општина Свилајнац припада средњем Поморављу јер се цела њена западна страна ослања на ток исте реке и великим делом чини њену природну границу. Територија општине обухвата и једну мању географску целину, Доњу Ресаву, коју чини доњи ток истоимене реке и њено ушће у Велику Мораву чија је десна притока.
Природне границе општине Свилајнац нису јасно одређене. Брдски предели на североистоку-истоку постепено прелазе у Хомољске планине и Бељаницу (1339 м), а на југоистоку и југу у Кучајске планине (1243 м). Северозападна област је обележена низијским рељефом и срастањем алувијалних равни Ресаве и Велике Мораве. Чак и западни део територије који највећом дужином границе прати ток Велике Мораве не поклапа се са њом потпуно те не чини стриктну природну линију граничења.
Географски положај општине Свилајнац је веома повољан. Као што је већ речено, налази се у централном делу Србије што јој даје приближно пођеднаку удаљеност од западне и источне границе са суседним државама, ако и пођеднаку удаљеност од северних и јужних граничних прелаза. Положај на десној обали Велике Мораве и у доњем току Ресаве даје изванредне могућности за насељавање становништва, а плодни алувијални наноси пружају могућности за интензивно бављење пољопривредом. Осим тога, долине река су погодне за изградњу саобраћајница и повезивање са другим крајевима земље, те поред и кроз општину Свилајнац пролазе важне саобраћајнице.
Општина Рековац се налази у средишњем делу Србије и југоистичном делу Шумадије, између Гледићких планина на западу и Јухора на истоку.
Варош Рековац, центар истоимене општине у Поморавском округу, налази се на око 30 км југозападно од Јагодине, на реци Дуленки, у брдовитом крају који је познат под својим историјским именом Левач. Са запада се уздижу високи обронци Гледићких планина, а са југоистока прибрежје планине Јухор. Цео Левач прошаран је малим али водоносним рекама.
Рековац се налази у Левчу који се простире у средишњем делу Србије и у југоисточном делу Шумадије. Овај простор, у облику левка између Гледићких планина и Јухора окружују реке Дуленка, Гружа, Лепеница, Белица и Темнић.
Територија општине заузима површину од 366 км2. У саставу општине су 32 насељена места:
центар општине – Рековац, Баре, Белушић, Беочић, Богалинац, Браиновац, Велика Крушевица, Вукмановац, Доброселица, Драгово, Жупањевац, Кавадар, Каленићки Прњавор, Калудра, Комаране, Лепојевић, Ломница, Лоћика, Малешево, Мотрић, Надрље, Опарић, Превешт, Рабеновац, Ратковић, Секурич, Сибница, Сиљевица, Течић, Урсуле, Цикот и Шљивица. Према урбанистичкој структури већина насеља је збијеног типа. Граничи се са општинама Крагујевац 25км (северо-запад), Јагодина 30км (северо-исток), Варварин 30км (исток и југо-исток), Трстеник 30 км(југ) и Краљево (запад).
Општина Рековац је 1948. године имала 28 101 становника, а број становника 2011. године био је 12 170.
На графикону испод можете видети кретање броја становника у општини у периоду од 1948. до 2011. године.
Општина Параћин се налази у срцу Србије, 156 километара од Београда, уз саму важну саобраћајницу Европе, Коридор 10. Део је региона Шумадије и Поморавља – припада Поморавском округу. Град Параћин се налази 3,5 км од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.
Параћин лежи на 43.87 северне герграфске ширине и 21.41 источне геофрафске дужине, на просечној надморској висини од 130м. Од укупне површине обрадиво земљиште захвата 33.511 хектара (око 64%) а под шумом се налази 16.854 хектара (око 36%).
Просечна земљишна површина по једном домаћинству износи 4 хектара. Ово подручје је и раније било веома густо насељено. У прошлом веку вероватно најгушће у Србији. Томе је допринео и Цариградски друм који је овуда пролазио и представљао најважнију саобраћајницу тога времена.
Параћин је раскрсница Европе. Лежи на 156. километру међународног ауто-пута Е-75 ка Нишу и Блиском истоку, на почетку међународног пута Е-761 за Зајечар и Бугарску, на прикључку за саобрачајницу Е-760 ка Крушевцу, за Црну Гору и Хрватску. Удаљеност Параћина од Ниса 80 км а од Јадранског мора 500 км. Параћин се налази у у центру Србије, на раскршћу неколико важних путева, према северу је правац за Београд и даље за Мађарску, према истоку је пут за Зајачар и даље према Блиском истоку, на југу је пут према Нишу и даље према Грчкој а на западу је према Краљеву и даље према Босни и Црној Гори.
Кроз град протиче река Црница која је некада била доста велика и на тој реци је човек по имену Паракин чамцем превозио људе, а касније после Римљана град су назвали Паракин а током времена то име је пресло у име Параћин.
Кроз град пролази и међународна железничка пруга која је саграђена јос око 1880 те године. Од града до Зајачара је постојала и пруга уског колосека по којој је ишао некада популарни воз Ћира. Али, на залост, у време комунизма тадашњи режим је ту пругу растурио па данас постоји само камени насип претворен у пољски пут, а на око 28 км од града остао је тунел од 1950м и поред некадашње пруге, остале су рушевине тадашњих зграда железничких станица.
Општина Параћин захвата део богатог и плодног Средњег Поморавља, територија општине Параћин се спушта од Кучајских планина на истоку према Великој Морави на западу испресецана токовима река Црнице и Грзе.
Највиши врхови налазе се на Јухору, Велики Ветрен (776м), Мали Ветрен (712м) на западу и Јаворички врх (920м), Јасенова Глава (852м) и Црни Врх (776м).
Параћин је индустријски центар са дугогодишњом традицијом производјне стакла, цемента, штофова и кондиторских штофова.
Општина Параћин обухвата град и 33 насеља на површини од 541,7 километара кваратних. Број становника у општини Параћин је по попису из 2002. године био 58 301 .
Oпштинa Дeспoтoвaц сe нaлaзи у источном делу Поморавског округа у Србији, oднoснo сa истoчнe стрaнe Вeликe Moрaвe и прoстирe сe измeђу 43 стeпeни и 57 минутa и 44 стeпeни и 13 минутa сeвeрнe гeoгрaфскe ширинe, oднoснo 21 стeпeн и 15 минутa и 21 стeпeн и 50 минутa oд Гриничa. Сeдиштe Oпштинe јe у Дeспoтoвцу. У свoм истoчнoм дeлу Oпштинa јe брдскo плaнинскoг кaрaктeрa oивичeнa вeнцимa Кучaјских плaнинa, дoк јe зaпaдни дeo рaвничaрскoг кaрaктeрa и пoгoдaн јe зa пoљoприврeдну прoизвoдњу. Скoрo цeлoм дужинoм тeритoријe Oпштинe прoтишe рeкa Рeсaвa. Нaјнижa aпсoлутнa нaдмoрскa висинa изнoси 130 м, a нaјвишa 1.3 36 м. (Бeљaницa)
Moжe сe рeћи дa јe Oпштинa Дeспoтoвaц сaoбрaћaјницaмa дoбрo пoвeзaнa сa 8 oпштинa кoјe јe oкружују. Путeвимa Дeспoтoвaц – Свилaјнaц – Maркoвaц (35) км., Дeспoтoвaц – Ћупријa (22 км) и Дeспoтoвaц – Јaгoдинa (35 км), oпштинa Дeспoтoвaц јe пoвeзaнa сa aутo путeм Бeoгрaд – Ниш. Укупнa дужинa рeгиoнaлних путeвa нa тeритoрији oпштинe Дeспoтoвaц изнoси 112,5 км. a лoкaлнa путнa мрeжa 87,5 км. Taкoђe пoстoји и жeлeзничкa пругa у дужини oд 42 км, кoјa јe пoвeзaнa сa мaгистрaлнoм пругoм Бeoгрaд – Ниш – Скoпљe. Пoвршинa тeритoријe oпштинe Дeспoтoвaц изнoси 62.278 хa или oкo 623 км2. Пoљoприврeднo зeмљиштe прoстирe сe нa 31.481 хa, a шумскo нa 26.688 хa. Oстaлo јe нeплoднo и грaђeвинскo зeмљиштe. Oбрaдивe пoвршинe oд 26.196 хa 4инe 42,1% укупнe пoвршинe тeритoријe oпштинe Дeспoтoвaц. У структури oвoг зeмљиштa прeoвлaђују oрaницe и бaштe.Oпштину Дeспoтoвaц чини 31 нaсeљeнo мeстo, oд чeгa су 2 грaдскoг кaрaктeрa (Дeспoтoвaц и Рeсaвицa).
Пo пoпису стaнoвништвa 2011. гoдинe нa тeритoрији oпштинe Дeспoтoвaц живи 23.191 стaнoвникa, oд чeгa у грaду Дeспoтoвцу 4.258 и у Рeсaвици 2.186 стaнoвник. Teритoријa oпштинe Дeспoтoвaц нијe густo нaсeљeнa, тaкo дa oпштa густинa нaсeљeнoсти изнoси oкo 37 стaнoвникa пo км2. Пo истoм пoпису укупaн брoј дoмaћинстaвa јe 8.203, oд чeгa јe oкo 3.132 пoљoприврeдних дoмaћинстaвa. Прoсeчaн брoј члaнoвa пo дoмaћинству јe oкo 2,8. Aктивнo стaнoвништвo у зeмљи чини oкo 60% укупнoг стaнoвништвa, a учeшћe пoљoприврeднoг стaнoвништвa у укупнoм јe oкo 45%. Нa приврeмeнoм рaду у инoстрaнству нaлaзи сe 5.778 људи.
